KONAČNO!

  17. aprila sam otišao u Zemun. Na vratima gradske biblioteke stajalo je obaveštenje o proslavi 25 godina od osnivanja književnog kluba Ivo Andrić. Bila su navedena imena gostiju. Među njima i moje. Dejan Jovanović - pisac. Samo ta mala stavka bila mi je dovoljna da sebi kažem da kao pisac konačno postojim. Crno na belo.
  Iste te večeri moja priča Svetionik izazvala je senzaciju u klubu. Uručena mi je članska karta i primerak potpisanog ugovora i, povrh svega, našao sam nove prijatelje koje sasvim sigurno neću udaviti pričama o književnosti. 

Odjeci kroz vreme

  Vlastelinska kći Izabela imala je osamnaest godina kada je usmrćena sa osamnaest uboda nožem. Nemajući drugog naslednika, slomljen od tuge, stari vlastelin se uputio ka prestonici. Kraljevom dvoru. I svu svoju nepokretnu imovinu ostavio državi. Pod uslovom, naravno...
  A u 'Zabeli kraj Požarevca, gnezde se ogromna jata crnih ptica, i lokalni čukadžija čekićem lupa o metalnu cev. DINNNG! DINNNG! DINNNG!... Osamnaest se "dingova" naniže svakog jutra.


                                                                                                             Priče iz Geta
                                                                                                             (amazon.com)

                                                               

Širenje delokruga

 Iako nikada nisam pisao poeziju, niti imam nameru da je pišem, u mom prilično neurednom i zbrkanom dnevniku od pre par dana se može naći po koji haiku stih. Barem za sada, ne pada mi na pamet da nastavim s time, ali ponekad je dobro, makar za svoju dušu, oprobati se u nečemu novom. Uostalom, svi klasični haiku pesnici, jedino su za svoju dušu pisali.


                         Prstom dodirujem mesečev zrak.
                         Treptaj njenog oka iz daljine
                         zvoni kroz noć

Haiku

 Japanska umetnost slikanja rečima, beleženja jednog trenutka u sedamnaest slogova, često zvuči krajnje jednostavno.

    Gulim krušku.
    Slatke kapi se cede
    niz nož. 

 I to je cela pesma.
 Mnogi bi mogli reći kako bi i sami mogli tako nešto napisati. I odista. Svi bi mogli ovako nešto napisati. ali ne bi svi mogli videti svrhu beleženja jednog ovakvog trenutka.