UMETNOST SLOBODOUMLJA

       Tv propaganda

     Sinoć sam ponovo slušao političare kako govore da sedamdeset procenata stanovništva Srbije živi ili u siromaštvu, ili na granici siromaštva. Istu takvu tvrdnju čuo sam hiljadama i hiljadama puta od hiljada i hiljada ljudi. Ali i juče i prekjuče, i pre pet i pre deset godine, prolazio sam kroz srbijanska sela i varoši. I uvek bih se nagledao obilja, Raskošnih kuća na svakom koraku. O, da, sedamdeset posto srpskog stanovništva, koje ne živi u stanovima, živi u takvim kućama. toga čak i u Americi nema baš u tolikom procentu, I koliko skupocenih automobila možete svakog dana videti na ulicama. Čak i u svakoj selendri. Jasno je da samo manji procenat onih koji imaju automobil, a imaju ga većina građana vozi jugo ili nešto tom nalik. 

  Da! Sve biste to lako mogli videti, samo kada biste se malo manje priklanjali tvrdnjama ljudi koji ravnjaju ono što se ne može poravnati.

  Imam utisak kao da državna težnja jeste da nas sve ukalupi. Da svi ponavljamo jedno te isto. Bez obzira što neprekidno viđamo drugačije stvari. I, iako je državni trend da se, mišljenja poput mojih smatrajuparanoidnim, ipak ne mogu zatvoriti oči pred onime što mi se svakog dana pred njima pojavljuje. 

  Hoćemo li svi ponavljati nametnute fraze, ili ćemo govoriti iz sopstvene duše i sopstvenog uma? Razmislite o tome poštovani malobrojni čitaoci.   

       Salmon Ruždi?!?

    Nemoj bežati, Agaro. Vrati se svojoj gospodarici Sari. Rodićeš sina Ismaila. Biće zlikovac, dizaće ruku na svakoga i svako će dizati ruku na njega.

    Bilo mi je samo dvanaest godina kada su mi ove biblijske reči upale u oči. Tu sam se i zaustavio u čitanju. Već mi je bio dozlogrdio dobri bog koji uređuje pokolj nad starosedeocima današnjeg Izraela i zatiranje njihovog semena. Ubistva žena, dece i staraca u prvim biblijskim knjigama, u cilju brisanja svakog traga njihovom postojanju svakog slobodoumnog čitaoca bi odvratilo od institucija izgrađenih na njenom osnovu.
  Ipak, kada se anđeo javlja Agari, koja baulja kroz pustinju da bi se spasila zlostavljanja od strane Avramove žene, besmislenost biblijskih postavki, već tu, postaje nesnosna. Dete se nije ni rodilo, a anđeo objavljuje njegovu sudbinu. Da! Tu je bog odredio da Ismail bude zlikovac. Dobri Bog!... I Hoće li bog kazniti Ismaila zato što je živeo kao zlikovac? Hoće li Ismail na strašnom sudu izjaviti kako nije kriv, jer je samo sprovodio božju volju.
  Kontradiktornost između postavki slobodne volje, do koje danas crkva toliko drži ( kao i psihijatri, sudije, pisci  kako do uspeha knjiga, birokrate i, povrh svega, mediji ) i deteminisanosti, koja se kroz celu bibliju ističe, ali pred kojom se, prilikom institucionalizacije, zažmurilo, svakako je odbojna svakom istinski slobodoumnom čoveku. ( Slobodan um takođe se može nazvati determinisanošću, ali ovde pod tim pojmom podrazumevam neprijemčivost za nametanje neargumentovanih, demagoških i populističkih stavova )
   Za Salmona Ruždija čuo sam tek u svojoj dvadeset drugoj godini. Nikada ga nisam čitao, ali želeo sam. Satanski stihovi su mi zvučali kao jako intrigantan naslov. U to vreme postojala je i tendencija veličanja pisaca sa indijskog podkontinenta koji pišu na engleskom jeziku. Sve od 2000. do 2010. njihova dela su u medijima predstavljana kao najbolja književnost. Ipak, kada sam saznao da je Ruždi protean iz Pakistana zbog svojih knjiga i da ga je zapad najsdačnije prihvatio, stvar je postala sumnjiva.
   Ne mogu biti pristalica cenzure književnih dela, i naravno da sam protivnik takvog progonstva kakvo je Ruždi doživeo. Međutim, ono što mi je odbojnije i od toliko stroge cenzure i uskraćivanja prava na slobodno izražavanje jeste ono srdačno prihvatanje Ruždija od strane zapada. Moćnici koji su ga prihvatili svakako nisu njegovi prijatelji. I svakako da ih se on ne tiče ni u kom drugom smislu osim političkog. Blaćenje islamskog sveta od strane čoveka iz islamske porodice može biti odlično iskorišćeno u političko propagandne svrhe. A kada se sve to okiti još i Nobelovom nagradom...
  I, kao krunu cele ove priče mogu dodati informaciju  do koje sam slučajno došao tek pre nekoliko godina. Salmon Ruždi je za moto svojih Satanskih stihova uzeo upravo one reči iz biblije kojima anđeo objavljuje sudbinu nerođenog deteta. Krvožedno pleme Ismailjevaca, prema Ruždiju, izrodilo je Muhameda i ceo islamski svet. I naravno, tu ćemo zaboraviti svu krvožednost Jevreja prilikom osvajanja Judeje. I krvožednost hrišćana koji su bezobzino uništavali sve što se nije slagalo sa njihovom institucijom boga. Stavićemo akcenat samo na krvožednost Ismailjevaca... I naravno da ćemo zažmuriti pred suštinom stihova koji, mentalnom greškom autora ovenčanih statusom proroka, samo poriču slobodnu volju i kojima autori-proroci poriču sami sebe.

        

        Emanuel Svedenborg; filozof ili mudroser

   Jedan od najšokantnijih primera lucidnosti Slobodana Petrovića, čoveka bez ikakvog formalnog obrazovanja, bez završene osnovne škole, ali prilično načitanog i jako talentovanog za čitanje, jeste njegova kritika brojnih mislilaca čije je ime istorija neizbrisivo sačuvala. 

  Za Svedenborgovo delo Nebo i pakao, više puta sam čuo, obično na televiziji, tokom emisija u kojima se okupljalo odabrano društvo i hvalilo briljantni um navedenog autora. Ipak, nije mi padalo na pamet da tu knjigu pročitam sve dok nisam upoznao Slobodana, koji je umeo tačno da navede sve odrednice koje, iako jako sporne, važe za najblistaviju manifestaciju Svedenborgovog uma:

  

   Odrednica 541.

   Da za svako dobro postoji oprečno zlo, i za svaku istinu oprečna obmana, može se videti po tome što ništa ne može postojati bez odnosa sa oprečnim i što se kakvoća jedne stvari može znati prema kakvoći oprečne; odatle dolazi da se stvari mogu opažati i čulima doživljavati. Zbog toga se Gospod stara da svako društvo Neba ima svoje oprečno društvo u Paklu i da se tako održi ravnoteža između ovo dvoje.

  Prvi deo ove odrednice je sasvim u redu, sve dok nije spomenut Gospod, čime je, kao hrišćanski filozof, i ne primećujući, Svedenborg napravio uvod u demaskiranje sopstvene religije i pred svim slobodoumnim čitaocima pokazao njenu besmislenost. Da bi stvar bila jasnija, navešću kratki Slobodanov komentar u vezi ove odrednice.

   "To i ja govorim; da je đavo samo drugo lice boga."

 

  Odrednica 544.

  ...Da ne postoji samo jedan đavo kome su svi ostali potčinjeni jasno je iz toga što kako oni u  Paklovima, tako i oni u Nebesima potiču iz ljudskog roda; i što se oni koji su tamo stigli, od početka stvaranja pa do danas, broje na desetine hiljada, i svaki od njih je Đavo, čija je priroda onakva kakvo je bilo njegovo protivljenje Božanskom dok je živeo na svetu.

 "Njegova priroda u Paklu je onakva kakvo je bilo njegovo protivljenje Božanskom dok je bio na svetu?", rekao je Slobodan, svojim izrazom jasno dajući  na znanje da je time postavio pitanje i navodio mene samog da se pitam. I, odista: njegova priroda u Paklu zavisi od toga kakva je bila njegova priroda dok je živeo na svetu? Od čega je onda njegova priroda na svetu zavisila?

  Ovde, takođe, mogu navesti i mudrost koju crkvene glavešine često ponavljaju i koja je prihvaćena, kako od psihoterapeuta i autora komercijalnih hiperprodukovanih knjiga o pozitivnom mišljenju, tako i od povodljivih masa: Kakve su ti misli, takav ti je i život! 

   Međutim, ako naš život zavisi od naših misli, od čega onda naše misli zavise?

   Odrednica 545.

  ...Jer Bog je Samo Dobro, Sama Ljubav i Sama Milost. Isto tako, svaki čovek opaža da Samo Dobro ne može nikome činiti zlo i da Sama Ljubav i Sama Milost ne mogu nikoga odbaciti, jer je ovo suprotno samoj suštini milosti i ljubavi, dakle, suprotno samom Božanskom...

   Ali, kako se onda Sama Ljubav i Samo Dobro i Sama Milost mogu stararati da svako društvo Neba, koje je od ljudi sačinjeno, ima svoje oprečno društvo u Paklu, koje će isto tako od ljudskog roda biti sačinjeno, kad već nikoga ne mogu odbaciti?... A istina je da ovde ne postoji odbacivanje u apsolutnom smislu te reči. Ovi u Paklu se iskorišćavaju, ali time postaju samo marva, ili samo materijal, dok su kao ljudi, kao duše, i te kako odbačeni, i tu nema nikakve milosti.

  ... Dakle, oni koji misle iz prosvetljenog razuma kad čitaju Reč, jasno opažaju da se Bog nikada ne odvraća od čoveka; i pošto se nikada ne odvraća, On postupa sa njim po dobroti, ljubavi i milosti...

  Zapitajmo s ovde kakav je to prosvetljeni um ako jasno opaža da Bog uvek postupa sa čovekom po dobroti, kad je samom bogu potrebno da se stara o oprečnosti dobrote, bez koje dobrota ne bi ni mogla postojati? Iz toga proizilazi, da se bog od polovine ljudi mora odvratiti i nameniti ih paklu, kako bi dobrotu održao u životu. Svedenborg se ovde očito nije setio ravnoteže o kojoj je prethodno pričao.

  "Najveća božja strast je želja za postojanjem zla",govorio je Slobodan, "pošto On, kao Sama Dobrota, ne može postojati bez svoje oprečnosti: Samog Zla!"

  Tu dolazimo do pitanja koje je ravno teoriji relativiteta i samom paradoksu svemira: Kakva je to Sama Dobrota koja žudi za postojanjem zla?... Očigledno, ne apsolutna. I očigledno je da je hrišćanski Bog ovde slučajno demaskiran kao bog nižeg reda. Kao najobičnija eterična energija koja se u prostor oslobađa od masovnih verovanja i stavova.

  Atribute apsolutnog dobra, samog dobra, jedino Apsolutu možemo pripisati, potpuno indiferentnom po pitanju dobra i zla, koji je previše veliki i bezgraničan u svakom smislu, da bi mu se iko mogao moliti i u njega verovati na bilo koji drugi način osim metafizičkog poimanje. I Apsolutno Dobro bi mogla biti jedino dijalektika između nižeg dobra (koje Svedenborg sasvim nepromišljeno naziva Samim Dobrom) i zla. Bez dijalektike suprotstavljenih principa ništa se nije pomerilo s mesta i ništa nikada nije postalo. Niti će ikada postati.

 Stoga, o dobru i zlu možemo govoriti samo kao o ljudskim kategorijama kada želimo jednu od tih strana da podržimo, a drugu da osudimo, jer Apsolutu, obe su podjednako drage.

    p.s. Ako želite detaljnije upoznavanje sa Slobodanom Petrovićem i ako želite uvid u životne puteve drugih slobodarskih ličnosti, potražite knjigu  Priče iz Geta na amazon.com. Eksperimentalni stil ovog mozaik-romana na jedinstven ante portas način oslikava sve ono sa čime se skoro svakodnevno i neprimetno susrećemo.

      

      

     Zapisi Slobodana Petrovića, veterana Geta

  ..."Evo, baš pre nekoliko dana, kada sam, divnim čudom ostao sam u tv sali, ukazala mi se prilika da malo šmeknem neku intelektualnu emisiju. Okupilo se društvo vrlih shatro-intelektualaca, buržujska elita, sazreli i nedozreli mamini i tatini debili, sve nešto nalik na zabelanske vaspitače... I ogovaraju pička im materina! Pošten narod ogovaraju, lebac 'im jebem!...

  Dobro sad... Znam da su tako programirani, ali i ja sam programiran da ih mrzim. Zamislite samo; oni su negde svesni da su obične kereće kite, ali to ne priznaju. Čakni sebi samima. Žale se na ljude koji žive u bedi i rintaju za koru 'leba, na ljude koji nemaju ni kučeta ni mačeta i žive po ćumezima i zaleđima božjim, i još, kako vrli kažu, umišljaju da im je mesto negde drugde, da svojim sposobnostima i radom zaslužuju mnogo više, koji, sačuvaj, bože, i sakloni nas vrle ljude, umišljaju čak i to da su intelektualno nadmoćniji od afirmisanih shatro-intelektualaca...

  I zamislite samo, 'lebac vi poljubim; jedan od 'telegentnih shatromana, u Kritici zaboravljene i ćumezifikovane elite, citira Getea. Ako si ruža, procvetaćeš, kaže. Bez obzira na okolnosti, dodaje... I ne vidi baja da je ispao debil. I niko ne vidi da je baja debil... Jedino jedan debil, pomoću ljudi u belom, orobljen od ljudi u crnom, žigosan od strane vrlog sveta, žigosan od strane mnogih koji ne shvataju da su takođe žigosani, posred Zabele, sav prljav od đubretarskog posla, primeti kako ruža ne može procvetati u svim okolnostima. Posadite je posred Antarktika i ostavite je pod vedrim,... pod mećavom sakrivenim nebom. Hoće li procvetati? Posadite je u bezvodnom kamenjaru i nemojte joj donositi vode kad ožedni. Hoće li procvetati?... A i kada ruža ruža cveta, da li u svim procvetnim okolnostima podjednako cveta? Zar nije bitno kako je negujete?"...

                                   Priče iz Geta (amazon.com)