Prilikom književnog prevođenja, obično najviše gubi rimovana poezija. Takođe, u poeziji koja nema rimu, ali ima izuzetan ritam, koji izaziva utisak rimovanja, kao , npr., stihovi Vaska Pope, gubitak prilikom prevođenja može biti podjednako veliki, naročito kada su u pitanju dva različito struktuirana jezika.
Ali, kao prozni pisac, sklon igrama reči, provincijalizmima, arhaizmima i jezičkim eksperimentima, sa solidnim poznavnjem dva strana jezika, znam da bi mi, prevedene na bilo koji zapadno-evropski jezik, knjige zvučale kao da ih nisam ja napisao. Mogu da prepoznam nebrojene neprevodive detalje, koji bi se jedino na druge slovenske jezike mogli valjano prevesti, mada bi opet izgubili originalni šarm.
Bilo je pisaca koji su kao odlični lingvisti, prevodili sopstvenu knjigu uporedo sa njenim pisanjem. Ipak, već posle nekoliko poglavlja, shvatali su da, u stvari, pišu dve sasvim različite knjige.
Pogledajmo samo prevod naslova Andrićevog najčuvenijeg romana Na Drini ćuprija na engleski jezik: The Bridge on Drina. Prevod je sasvim na mestu i, očigledno, bolji nije moguć. Ali najsuštinskiji deo naslova je izgubljen, pošto se ne oseća veza između dva sasvim različita sveta, naglašena korišćenjem posrbljenog turcizma.
Što je još važnije, menjanjem rasporeda reči u Andrićevom naslovu, pomerio bi se i akcenat bazične ideje romana.
Na Drini ćuprija.
Naslov koji ostavlja utisak iznenađenja i neverice: Na Drini!? Ćuprija!?
Naslov koji ostavlja utisak pokazivanja rukom: Na Drini. Ćuprija; Gledaj! Na Drini! Ćuprija!
Utisak cermonijalnog otkrivanja spomenika: Na Drini,... Ćuprija! ( što bi se, opet lakše moglo objasniti tonom američkih ceremonijal-majstora, prilikom raznih spektakala) AAAND,.... ON DRINA,... A BRIIIIIDGE! ...
Utisak filozofske zamišljenosti i duhovnog ispunjenja...
p.s. Ovi utisci su mi se nametnuli kada sam putem interneta izvesnoj Urdu ( pakitanskoj ) poetesi prevodio detalje iz Andrićevih knjiga. U početku smo se teško sporazumevali, ali našli smo se, upravo u prevodu. Kasnije mi je pričala kako je moj amaterski prevod u kojem sam, nemajući dovoljan fond reči, reč tepsija, na primer prevodio rečju tray (poslužavnik), a reč česma rečju fountain, ipak bolji od onog koji je našla u bibliotecisvog univerziteta. Moj rahmetli otac, tamo je bilo prevedeno kao My resting in peace father. I naravno da će čoveku koji nikada na našim prostorima nije živeo, ma koliko darovit i učen bio, teško pasti na pamet da reč rahmetly ( pokojni ) ne bi trebalo prevoditi.
Нема коментара:
Постави коментар