Nekad i sad

  

   U današnje vreme, skoro ničime se ne možete tako lako osramotiti, kao kada biste se ženi udvarali recitujući stihove. Iako sam prozni pisac, znam da tako nešto ni sve zanemareniji pesnici ne bi pokušali. Odista izgleda kao krajnje smešan način. 

  Nekada, stvari su drugačije stajale. Svet je bio drugačiji. I učenje stihova napamet, moglo se isplatiti. To je bio dobar recept, kojim biste lako mogli dodirnuti žensko srce.

  Ipak, i danas se nađe po koja žena sa srcem od stihova. Maštovita i živo prisutna u svemu što napiše. Ovom jednostavnom pesmom, predstavljam Vam moju veliku prijateljicu, Biljanu Vićentijević, koja upravo završava svoj prvi roman i čijim kratkim pričama se divim. I čije stihove, uglavnom, zanemarujem.  

                                   Na jastuku joj lice obasja,
                                   Nežnoj svetlosti ona se prepusti.
                                   Kad oseti poljubac i dah vreli
                                   prepozna oči. Žar ljubavi se vrati.


                                                                                 Biljana Vićentijević