Poštovani čitaoci, imam čast da vam predstavim još jednu pripovetku moje drage prijateljice i, može se reći, anđela zaštitnika mog sopstvenog kniževnog rada, Biljane Vićentijević.


TRI POLJUPCA

Andrej mi dolazi u susret, moj drug iz detinjstva. Zaljubljena sam u njega, tajno. Ne, ne zna on, ne sluti šta se nalazi u meni kad se sretnemo. Noge mi uvek klecaju, ali hrabro koračam, puna sebe sa osmehom, zaleđenim. Samo da ne primeti. Naravno pun je priča o njoj, Marini. Ona je moja najbolja drugarica, ja sam ih i upoznala pre šest meseci. Andrej stade ispred mene.
- Staša, dobro je što smo se sreli.Hajde da popijemo kafu, Marina je ljuta na mene, ne javlja mi se na telefon.Ti možeš da joj objasniš koliko je volim -
Dok mi to govori, nežno me zagrli, poljubi tri puta u obraze. Samo to ne, ne radi mi to Andrej, pomislih i zadrhtah.Srećom ništa on ne primećuje, potpuno ga je ona sludela. Ne postojim za njega, kao ni jedna druga devojka. Svaki bi primetio moju smetenost, unezveren pogled, obraze koji se zategnu od prijatnog dodira usana.On ne.
- Videćemo Andrej.Što ona tebe voli da muči, nisam znala da je sposobna za tako nešto ? -rekoh bezbrižno, lažno veselo dok u meni stihija samo što nije izbila na površinu. Htedoh da mu kažem da je ostavi, ne zaslužuje ga, da sam ja tu koja ga voli. Ali reči same stadoše i produžih sa njim slušajući ga.
- Nikad, ali baš nikad nije zadovoljna Staša. Uvek mi govori kako ne mislim šta ona želi, ne govorim joj dovoljno da je volim, nisam romantičan, ne umem poklon da joj kupim. Ma sve joj smeta, čak i kako pijem sok ili kafu, kako sedim ili hodam sa njom. Ne razumem, da li je naša veza u krizi ili me ona i ne voli. Ja je volim, više nego sebe.Stašo ništa mi ne veruje, proverava mi poruke, želi da na fejsu bude naša zajednička slika, ali samo na mom profilu. Sta ti misliš, čemu ovo ide ?-
- Ona je zaljubljena u tebe, možda misli da će te izgubiti, ne znam. Razgovaraću sa njom , otići ću popodne. Ne brini, znam kako da je uvedem u razgovor.- rekoh ali u sebi pomoslih, to je šansa da raskinu. Ona ga definitivno ne voli, samo koristi za izlaske. Drži ga u kontroli, okrenutog prema njoj. To mi se nije svidelo, ona se igra njegovim osećanjima. Andrej ima novca, otac mu je načelnik bolnice a i on radi tu, u administraciji. Ja se vratih na tri poljupca, dok on mašta o idealnoj ljubavi sa Marinom. Sama pomisao da bar slučajno mu kliznu usne na moje, me uzbudiše. I sada ih posmatram sa željom i nadom. Sve je učinio nevino, bezazleno, potpuno prirodno. Kako ne vidi moj čežnjiv pogled, ove misli se ne kriju u očima? Marina, pa opet Marina, ne mogu to više da podnesem!
Misao o usnama, da me miluje sa njima me ne napušta. Popodne ću rasturiti tu vezu. Bar mi neće više pričati o njoj. Potražiće mene da ga utešim, isprva kao prijateljica, ali to će biti početak naše lepe veze.

Ljubicasto Pisem